Polovni akumulatori - da li kupiti?

Napisah prošle nedelje da sam počeo sa objavljivanjem serije tekstova o uzrocima koji stvarno doprinose otkazu akumulatora. Jedan takav tekst sam i napisao, onako uopšteno o koroziji, koja je najveći neprijatelj akumulatora, i sulfatizaciji. Njime sam hteo da napravim uvod o svemu onome što „ubija“ akumulatore.

Međutim, napraviću malu digresiju, mali izlet ovim tekstom. Naime, pre nekoliko dana sam dobio pismo u kome me neko pita da li da kupi polovan akumulator „te i te jačine“, bez navođenja proizvođača. Da pošteno priznam, nikad mi nije palo na pamet da razmišljam o debatisanju na temu polovnih akumulatora, tačnije na temu njihove kupovine. Ali zna se da „nužda menja zakon“. Znam da ima mnogo ljudi koji razmišljaju eventualno o kupovini polovnog akumulatora. Tako je vreme došlo, i o tome se mora razmišljati.

Zbog svega toga a i zbog pomoći kod takve kupovine, odlučih da napišem koju reč i o toj temi. O kupovini polovnih akumulatora.

Svega sam se nagledao kod prodaje polovnih akumulatora. Naravno, druga strana nije znala koliko ja znam o automobilima i akumulatorima. Time je situacija u kojoj me „majstor“ ubeđuje da je akumulator odličan bila još zanimljivija. Moram da izdvojim slučaj od pre nekih 1-2 godine. Naime, nekim poslom sam se našao kod čoveka koji rastura stara kola, prodaje delove  i po neka i popravi. Ne znam zašto mi je ponudio polovan akumulator( što u krajnjem slučaju nije ni bitno), samo znam da sam mu odgovorio da bih verovatno kupio baš taj akumulator ali da trenutno nemam instrumente da bih ispitao njegovo stanje i da bih rado došao sutra. Na taj moj odgovor dobio sam najzanimljivije obrazloženje kako da se ispita akumulator i da je to sasvim dovoljno za njegovo tačno testiranje o svim karakteristikama i stanju.

Uh! Uh! Uh! „Majstor“ je ustao sa njegove omiljene stolice, pogleda malo po „radionici“ tražeći nešto. Sagnuo se i uzeo sa poda parče žice, možda nekih 1,5-2,5 mm2 debljine. Onda je prišao akumulatoru, zavrnuo na jednu klemu žicu a drugi kraj tog „instrumenta“ je na kratko spojio sa drugom klemom. Pojaviše se iskre, akumulator je bio testiran!!! Svi instrumenti na svetu koji koštaju po nekoliko stotina evra ili dolara (što je još uvek dobra cena obzirom kakvih ima) bili su nepotrebni i nisu imali šta da traže u ovoj „radionici“.
Naravno, akumualtor je bio dobar „jer su se pojavile varnice“.
Da nije tužno bilo bi smešno.

Mislim da za sve ovo što napisah nema potrebe da objašnjavam.
1+1=2

Neću ništa novo da kažem, kupovina polovnog akumulatora je „mačka u džaku“. Tako je za svakog prosečnog vozača. Naravno, ima onih koji hoće da kupe polovan akumulator pa ga donesu meni na testiranje ili me pozovu da ga na licu mesta ispitam. A šta će svi oni koji me ne znaju ili nisu u mogućnosti da nađu nekog ko će im tačno, iskreno i pošteno reći šta im se nudi na prodaju?
Mnogi su načini varanja potencijalnih kupaca polovnih akumulatora. Naravno, i taj što prodaje mora da zna „cake i fazone“ kako da prikaže akumulator da je u „izvanrednom stanju“.
Ispitati akumulator bez specijalnih instrumenata je nemoguće. Da budem precizniji, ja ne znam, možda neko zna. Neka se javi da i ja nešto novo naučim. Ako bi trebalo, platiću.
Prodavac može akumulator da skine sa punjača nekoliko trenutaka pre nego što se pojavi kupac. Koliko god bio loš verovatno će startovati motor zbog površinske napunjenosti. Ko nije pročitao šta je to : http://akumulatori-desulfatizatori.blogspot.com/2013/10/povrsinska-napunjenost-surface-charge.html
Ili da je još uvek na punjaču i tada se skine i stavi u motor. Naravno i tada će upaliti auto bez većih problema. Čak i ogromni dizeli neće imati problema oko paljenja. Gledao sam kako kamion od 5000 kubika pali motor sa jednim akumulatorom koji je u kratkom spoju.
Dalje, da bi se malo mrtvom akumulatoru dodalo života sipa se u sve ćelije originalni elektrolit gustine 1,28g/cm3. To će biti samo trenutno poboljšanje koje vodi u najskorije vreme u otkaz. A zbog ubrzane sulfatizacije jer se remeti gustina fabričkog elektrolita. U AKUMULATOR SE SIPA SAMO I SAMO DESTILOVANA VODA.

Ako je akumulator u kratkom spoju taj sigurno neće upaliti motor naročito zimi. Mislim na to da je stajao u takvom stanju nekoliko dana. Jedino ako nije baš tog trenutka skinut sa punjača. Mada, onaj ko prodaje takav akumulator verovatno i sam zna da nije dobar pa ide po principu „ako prođe-prođe“. Kod startovanja takvog akumulatora dolazi do naglog pada napona ispod 8 volti. Pošto jedna ćelija ne radi napon akumulatora koji je kratkspojen je 10,5-10,8V. Ovo je jedan od odličnih pokazatelja stanja akumulatora. Naravno kod startovanja motora takvim akumulatorom dolazi do „ključanja“ ćelije koja ne valja. Još jedan odličan pokazatelj.

Može se desiti da prodvac insistira na tome da odmah probate na licu mesta akumulator, da njime upalite auto. To što će takav akumulator startovati motor ne znači ništa. AMA BAŠ NIŠTA.
Možda će nuditi da običnim instrumentom (unimerom) izmeri napon akumulatora koji prodaje. NAPON SAM PO SEBI NE ZNAČI NIŠTA. Pisao naširoko i nadugačko o tome. Napon je solidan pokazatelj kod novijih i novih akumulatora. A zašto bi neko prodavao dobar i potpuno ispravan akumulator? Dobar akumulator bi trebalo da ima napon u granicama od 12,4 – 12,65V. Tu negde. Naravno, posle stajanja od 24 sata bez ikakve intervencije na njemu. Bez paljenja motora ili punjenja na punjaču ili alternatoru. Pisao naširok i nadugačko o tome. Koga zanima neka prelista moj blog. Poznato je da sulfatizovani akumulatori imaju veći napon nego obično i to može da zbuni potencijalnog kupca i tako ga dovede u zabludu da je akumulator dobar. Dobar pokazatelj da je akumulator zahvatila sulfatizacija je to da napon odmah po uključenju na punjač skače vrtoglavo! Čak i preko 17 volti! Da bi se onda u nekom vremenu vratio na normalnu vrednost. Ako i posle nekog vremena napon ostane visok taj akumulatr verovatno ima prekid u nekoj ćeliji.
Trebalo bi proveriti da li ima elektrolita u svim ćelijama. Ako nema dovoljno taj akumulator nije dobar jer su ploče sulfatizivane onoliko koliko nedostaje elektrolita (za tu površinu). Ako je stajao tako kratko vreme ne mora da bude opasno, ali ko to zna?

Ako postoji mogućnost provere gustine elektrolita (bometrom) onda je dobro nekoliko puta uzeti iz jedne ćelije i vratiti nazad elektrolit (5-6 puta) jer se tako uzmuti. Ako se pojavi smeđ, crvenkast elektrolit onda su ploče u njemu kao „švajcarski sir“. Tu je nastupila korozija koja je nepopravljiva. Ovo je svojstveno vozilima koja se često pale i gase i voze na kratkim relacijama. Naravoučenije-ne kupovati akumulator od nekog ko ima taksi vozilo ili bilo kakvo vozilo koje je voženo samo po gradu.  Doduše, to je pravilo i kod kupovine automobila. „Žena ga je vozila samo do pijace i nazad i išla po decu u školu“. Poznata rečenica.
Ne uzimati akumulator kod koga se vidi oksid oko kleme (ovo je češće kod pozitivne). To znači da tu ne zaptiva dobro klema i da ima „lufta“ između kućišta i nje. Obično se pojavi beličast oksid ili po neki put i plav ako su kleme mesingane( bakar sulfat, ona hemikalija što se prskaju vinogadi i paradajz).
Posle svega, da li je moguće naići na ispravan polovan akumulator?
Naravno!!! Ako je to čovek kome možete da verujete i da mu vratite nazad ako nešto nije u redu sa njim. Podrazumeva se da je sa instalacijom u kolima SVE u najboljem redu: punjenje, parazitne struje, da nema potrošača koji nisu fabrički...

Posle svega može da se zaključi da kupovina polovnog akumulatora „odokativnom“ metodom nije pametno rešenje. Može se preduzeti takav korak ali su moguće posledice opasne i nesagledive. Stalno mi je u glavi zima 2011. godine kada sam morao na dalek put. Ne bi bio dalek da nije napolju bilo to jutro minus 15 stepeni, vejao sneg sa jakim vetrom i pravio smetove preko pola metra. Sećam se bio je 3. februar. Prethodnu noć sam dopunio akumulator iako sam znao da je u dobrom stanju. Obzirom da me je čekao dug i neizvestan put pa još po nekim kolovozima koji su bili trećeg reda(čiste se negde kad otopli, polovinom marta ), nisam hteo da rizikujem. Tek sam stavio nove zimske gume, posle se pokazalo da su me nekoliko puta izvadile iz „govana“. Bez njih bi bilo „veselje“. Nekoliko puta sam stajao i skidao sneg sa blatobrana. To je bilo tamo gde je najbilže naselje 10-15 Km. I šta da mi ja tada zakazao akumulator jer sam nakoliko puta gasio motor zbog odmora? Ne, to se nije dogodilo! Moj „POBEDNIK VREMENA“ me nije izdao. Nikad!!! Čak sam na jednoj benzinskoj pumpi pomogao čoveku da upali motor pomoću kablova jer mu je akumulator bio otkazao. Baš tog trenutka. Tako se obično dešava sa kratkim spojem. Ugasite motor normalno. Posle sat vremena od paljenja nema ništa. Znam da su mnogi ovo iskustvo imali. Daleko bilo! Mada nije kratak spoj jedini uzrok iznenadnog otkaza. Već pisao o tome. Naširoko i nadugačko.

Ako se želi kupiti polovan akumulator to bi trebalo uraditi u dogovoru sa nekim ko se bar malo razume u taj „biznis“. Ili otići kod auto električara da ga on ispita.
Bitna napomena!!!

Instrumenti mogu da pokažu da je u lošem stanju a da to nije tačno. Naime, moguće je da je on samo ispražnjen i da je potrebno samo dopuniti. I to se može lako ispitati. Uređaj za testiranje pokaže da je ispražnjen ali dobar. Napuniti ga i onda ponovo testirati.

Instrumenti za testiranje akumulatora su veoma specifični i nemaju ih čak ni svi auto električari. U to sam se uverio. Imaju možda samo jedan za testiranje startne struje. I to je sve. Akumulator MORA da se optereti propisanom strujom za testiranje i tek onda se MOŽDA može znati u kakvom je stanju. Ja, u mojoj radionici, vršim 4-5 testova akumulatora. Nekima nije potrebno toliko ako je očigledno da je samo bio ispražnjen. Drugima je potrebno čak i da uradim test merenja kapaciteta (traje, u zavisnosti od akumulatora od nekoliko pa do 20 sati).

Sve u svemu, oprezno sa polovnim  akumulatorima. U nekim slučajevima se može pokazati da je bilo bolje kupiti nov nego polovan. Međutim, „za prolivenim mlekom ne vredi plakati“. Brzina i nepromišljenost mogu skupo da koštaju.

Zima dolazi. Pripremite se na vreme. Odlazak kod majstora na proveru akumulatora traje 10-15 minuta. Ne dajte se iznenaditi.
Izvor: Link